Како и где сабласна биљка из легенди расте вук аконат
Мало вртлараца и сељана зна где расте вук аконит и која својства има биљка. Иако су можда за њу чули као борца за вукове, борца против корена, козју смрт или лумбаго-траву. Такво популарно мишљење не слути на добро, биљка се сматра отровном.
Шта је аконит, како изгледа
Вук ацоните има две врсте кореновог система:
- Корени кртола, који временом чине читав систем од 12-15 корена, издужених у облику ланца или појединачних корена гомоља, који годишње одумиру заједно са приземним делом.
- Коренски корен састављен од многих танких, налик кабловима, чврсто испреплетених корена.
Висина аконита може достићи 1 м. Листови су му врло богати зелени, заобљени, длакасти. Апикално гроздје састоји се од цветова са петолисном чашком, која може бити жута, плава, бела или јоргована. Почиње да цвета средином јула, а завршава се у октобру. Плодови су суви листићи.
Пчеле сакупљају мале количине нектара и полена са цветова аконата. Али само ако на том подручју нема других цветних биљака. Аконити их могу отровати.
Колико је опасан корен вука
Појава аконита на Земљи повезана је са једним од древних грчких митова о Херкулу. Велики ратник довео је из подземља паклени пас Цербер, из чије је отровне слине рођен црни корен. То указује на то да су пре неколико хиљада година људи знали да је биљка отровна, не може се користити у било ком облику. У легендама Скандинавије, рвач (аконит) је одрастао тамо где је Тхор убио отровну змију, али је и сам умро од њених уједа.
Чињеница да је аконит отрован већ дуго не изазива сумње. У Непалу су мамац и вода затровани у изворима из којих су пиле грабљиве животиње или су непријатељи могли да утаже жеђ. У Кини и Грчкој су са великом пажњом правили отров за стреле од аконита, отров за вукове. Није ни чудо што су стари тврдили да је отровна не само цела биљка, већ је и њен мирис отрован.
Свеже сечена биљка је посебно отровна. Отровни алколоид аконитин се налази у било ком делу биљке, чак иу полену, али га нарочито има у корену и семену.
Симптоми тровања су следећи:
- брзо утрнулост језика и уста, осећај пецкања;
- отежано дисање, други поремећаји дисања;
- слаб, постепено растући пулс, аритмија;
- вртоглавица, стање омамљености;
- слињење, мучнина и повраћање;
- лепљива, врло хладна кожа;
- плућни едем, конвулзије.
Након парализе респираторног центра наступа смрт. Због тога је, чак и уз благу сумњу на тровање аконитом, потребно хитно позвати хитну помоћ, а пре њеног доласка поступати према упутствима диспечера или дежурног лекара.
Где расте вук аконит
Непретенциозна биљка уобичајена у азијском региону, Европи, Северној Америци. Јавља се уз обале река, на алпским ливадама, поред путева. Често бира хранљива тла са високим садржајем хумуса. Може се видети и на стеновитим падинама и у близини планинских река, у тундри.
На северној хемисфери, 330 биљних врста припада роду рвача. У европском делу Русије у природним условима расту 4 врсте аконита, све су прилично отровне.
Протуотров (храст)
Расте углавном у зони чернозема, на ивицама шума, поплављеним и сувим ливадама, у листопадним шумама и жбуњу. Од осталих врста се разликује по светло жутим цветовима. Налази се на Криму, у Украјини, на Кавказу и на Алтају, а распрострањен је у западном и источном Сибиру.
Његов хемијски састав се веома разликује од осталих биљака овог рода. Према информацијама које је пружио академик А.П. Орехов, у ваздушном делу биљке налазе се два алкалоида - анторин и псеудоанторин. Неотровни корени. У њиховом саставу је пронађен још један, посебан алколоид, који по структури подсећа на атизин, антагонист аконитина. Биљка, посебно корење, користи се у народној медицини и хомеопатији. Користи се као инсектицид за убијање малине и бубе репице. Борба против противотрова има украсне облике и сорте.
Северни рвач (високо)
Расте у Кини, Европи, Азији, Сибиру, европском делу Руске Федерације, посебно у северним регионима и шумама североисточног Алтаја. Налази се не само међу дрвећем, већ иу густим шикарама грмље... Цветови су сивкасто-љубичасти, различите тоналне засићености. Њихов горњи део је издуженији од осталих врста. Биљка је наведена у Црвеним књигама многих региона и региона Русије.
Стабљика северног борца достиже 2–2,5 м. Корени и трава биљке користе се у народној медицини у Тибету, Монголији, Сибиру и на Алтају. Међутим, сматра се отровним за животиње у било ком облику. На Алтају се раније користио за борбу против мува и бубашваба. Неки сточари у Монголији трују предаторе прахом из корена високог борца, помешаним са крвљу животиња.
Гајени облици северног борца гаје се у сенци и делимичној сенци. Не подносе пресађивање добро, па их одмах треба посадити на стално место.
Вунени борац
Ова биљка се може наћи на неким местима у европском делу Русије. Стога је тешко рећи ендемично тамо где расте вук аконит. Али понекад га се може видети у шуми или на пропланку. Стабљика достиже висину од 1,5 м, прилично је велика и у основи је мало ребраста. Дужина петељки базалних листова је од 10 до 25 цм. Петељке листова стабљике су врло кратке. Цваст, са великим, светло жутим цветовима, прилично је густа грозда дуга око 30 цм, која се може гранати доле.
Рвач Баикал
Вишегодишња биљка, расте у Трансбаикалији, Источном Сибиру, Монголији и Кини. Већина биљака је у шумској зони, као и у степама, долинама, ливадама. Висина стабљике не прелази 1 м, најчешће је кратка, око 40 цм. Ризом се састоји од две издужене гомоље. Цветови су светло плави, сваки дужине 3 цм.
Рвач Флеров
Због тога је врло ретка врста подручје на којем расте ова врста вука аконита врло мало. Дистрибуиран у сливу реке Шерне, тече кроз територију регије Владимировск. То је уско локални ендем, наведен у Црвеној књизи Руске Федерације. Јавља се у мочварним подручјима, поплавним ливадама, долинама малих река. Цветови су дубоко љубичасте боје, са цилиндричном кацигом.